SkOla RuKoMeTa ViSoKo

WeLcOmE To ¸¸my BlOgGeR!!!!!!!

11.12.2007.

ENID TAHIROVIC

Dok sam prošle sezone gledao meč polufinala kupa kupova između Bosne i Hamburga u prepunoj “Skenderiji” putem Eurosporta, siguran sam da nisam bio jedini televizijski gledalac, koji je tada preko usana prevalio “gde je bio ovaj čovek do sada?”. To naše kolektivno pitanje je bilo upućeno golmanu Bosne, a danas slovenačkog Kopera, Enidu Tahiroviću(36), zvanično najpopularnijem i najboljem sportisti Bosne i Hercegovine u godini za nama. Kada se karijera rađala u rodnoj Bijeljini, ratni vihor ga je oterao u Austriju, pa u Nemačku, gde je dugo vremena igrao rukomet i radio, uporedo. Onda je rešio da se vrati kući. Tada je sve počelo…

Zdravo Enide. Sigurno će našim čitaocima, pogotovo onima koji nisu iz Bosne, biti interesantno da čuju malo više o tvojoj karijeri?

- Posle jedne višegodišnje avanture u Nemačkoj, koja je bila rezultat svih glupih dešavanja na ovim prostorima, vratio sam se u Bosnu 1998. godine i tada tek malo ozbiljnije posvetio rukometu. Došao sam u Želju, pa posle dve godine potpisao za Bosnu, kada je došla nova uprava sa Nerminom Selmanom. Trener je bio Abas Arslanagić, profesor za trenere. Već prve sezone smo uzeli titulu, a posle godinama imali veliki rivalitet sa Ljubuškim.

Gde si branio u Nemačkoj?

- Branio sam treću ligu, pa drugu jedne sezone. Sve mi je to tamo dosadilo, jer sam i radio uporedo. Rešio sam da se vratim kući.

Kada si se vraćao pre devet godina, da li si očekivao da ćeš danas postati najbolji i najpopularniji sportista države?

- Iskreno nisam očekivao. Tadašnja ekonomska situacija u Bosni, terala me je da se malo ozbiljnije posvetim golmanskom poslu. Bio sam maksimalno posvećen rukometu, tako da sam već 2000. godine debitovao i za reprezentaciju u paru sa Dadom Mulabdićem. Evo već sedam godina branim za reprezentaciju, a sada sam i kapiten. Od svih nagrada koje sam dobio, najdraža mi je nagrada sportiste godine “Mirza Delibašić” koju mi je dodelio Sportski Savez BIH. Takvo upoređenje sportskog i privatnog života sa takvom legendom mi jako prija.

Kažu da si veoma popularan lik u Sarajevu? Možeš li da izanaliziraš sebe i kažeš nam, čime si to zaslužio? Da li su za to krive samo odbrane ili je to sve začinjeno ljudskim kvalitetima?

- Sve te godine dok sam bio u Sarajevu, imao sam super odnos sa publikom. Mnogi ljudi mogu da potvrde da se nisam promenio I da sam ostao isti onaj Enid od pre sedam, osam godina, kada me niko nije znao. Možda se ljudima to i najviše sviđa, jer postoji mnogo drugačijih slučajeva.

Da li misliš da si mogao da napraviš i bolju karijeru? Koliko ima još ispred tebe?

- Momentalno se super osećam. Imam nepunih 36 godina, a golmaske karijere sada traju duže. Primeri Belog Stojanovića i Svensona, koji su zagazili u četrdesete, najbolje govore. Ja sam čovek koji ne planira neku budućnost, jer se nikada ne zna šta će se desiti. Imam dvogodišnji ugovor ovde, Ne gledam dalje, mada nikada se ne zna, jer ako bude bilo zdravlja, biće i novih ugovora.

Kako gledaš na period u Sarajevu, Bosni? Par odličnih sezona je iza tebe i kluba?

- Dolaskom nove uprave, napravila se dobra ekipa. I pored razlike u budžetu, klub se ne razlikuje po organizaciji u odnosu na velike evropske ekipe. Napravili smo veliki bum u svakom pogledu, jer kao što je poznato, Sarajevo nikada nije bilo rukometni grad. Mi smo našim uspesima pomaknuli košarku i fudbal na drugo i treće mesto. Kada smo kretali, maštali smo da dvorana bude puna, I na kraju smo to i postigli. Ljudi su se u Sarajevu zaželeli dobrog i kvalitetnog sporta. To su u nama prepoznali i davali nam veliku podršku.

 

Terzić, ti, Trivundža. Izgleda da se bosanski rukomet vraća na period kada je štancovao velike asove. Sa kvalitetom, stigli su i pozivi iz Slovenije, koja je najjača liga na ovim prostorima?

- Krenulo je od Izviđača iz Ljubuškog, pa smo mi nastavili nisku dobrih rezultata. Hamburg je prenošen na Eurosportu. Sve je to uticalo da se čuje za nas. Ti si nabrojao dva, tri imena, ali sigurno da ima još igrača za Sloveniju, pa i za jače lige.

Reprezentacija BIH je sve kompaktnija tvorevina, sastavljena od sve kvalitetnijih igrača. Kada ćete se plasirati na veliko takmičenje?

- Dolaskom Demirovića na čelo reprezentacije, ljudi iz Saveza su videli da ne može ništa od danas za sutra, preko noći. Jednostavno, ne možeš da nas sastaviš u decembru, pa da napraviš rezultat. Pustili su ga da radi dugoročno, a on je napravio jedan dobar sastav od 16-17 igrača, Sve češće se okupljamo. Sada smo bili u Tunisu u okviru EHF nedelje. Bilo nas je 12, budući da je mnogo igrača otkazalo zbog povreda. Igrali smo protiv Danaca nerešeno, koji su bili 90% kompletni, sa Kristijansenom i kompanijom. Izvukli su se, budući da smo imali četiri razlike, pet minuta pred kraj. Sa Norvežanima, koji su nas pre dve godine razbili u kvalifikacijama, igrali smo egal, izgubili jedan, dva razlike. Od Tunisa smo doživeli težak poraz, od 15 razlike. Osvetili su nam se za poraz na “Yelow Cup-u”.

U kvalifikacijama vas čekaju Finska i Litvanija?

- Finska je totalni autsajder. Litvanija se mora ozbiljno shvatiti. Kompletna reprezentacija igra u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji. Prvu utakmicu sa njima igramo kući i moramo da napravimo neku razliku, za mirniji revanš. Nadamo se plasmanu u baraž, a baraž je lutrija. Videćemo, šta bude. Daćemo sve od sebe, jer je plasman na veliko takmičenje nešto što nam fali, a za mene lično, bilo bi sjajno da završim reprezantativnu karijeru na taj način.

Da li si zadovoljan kako braniš ove sezone?

- U celini sam zadovoljan. Možda jedino ovaj poraz u Celju, gde nisam bio zadovoljan kako sam branio. Jednostavno, dođe ti utakmica, kada ne ide, kada se lopte odbijaju od stative, pa od tebe u nogu i ulaze u gol. Sve u svemu, dobro je počelo. U Velenju smo sami krivi za poraz. Profulali smo sedam zicera i tri sedmerca u zadnjih deset minuta. Teško možeš da dobiješ jedan tim kao što je Gorenje sa takvom realizacijom. U Celju smo igrali ravnopravno do pet minuta pred kraj, a onda izgubili 4:0 u poslednjih pet minuta. Čekamo proleće, da nam dođu kod kuće, pa posle da im u plej-ofu pokušamo pomrsiti račune.

Kako izgleda kada se juri drugo mesto? Brumen, Skoko, Mrvaljević, tvoja malenkost, navikli ste da osvajate titule. Jel’ ste se pomirili sa tim da vam je drugo mesto najveći uspeh?

- Cilj koji nam je zacrtan od strane kluba, jeste drugo mesto i plasman u LŠ. Ne želimo se pomiriti sa činjenicom da budemo drugi, jer i Celje nije onaj tim od pre par godina. Probaćemo da iskoristimo svaku šansu da ih iznenadimo i osvojimo titulu, mada sam tek sada video, dolaskom u Sloveniju, kakva je Celje institucija u slovenačkom rukometu.

Da li si zadovoljan u Koperu? Finansije su dobre, društvo takođe.

- Klub ima velikog sponzora, Cimos. Nemam nikakve zamerke, ljudi iz kluba, kao i saigrači su fantastični. Kao što je Bojan(Skoko) rekao u svom intervjuu, fail nam samo Makedonac. Pričamo na našem jeziku, slabo se i trudimo da pričamo slovenački, tek ponešto se zapamti. Lepo je živeti na moru. Vreme je mnogo lepše nego u Sarajevu, Beogradu. Društvo je odlično. Supruga i sin su ostali u Sarajevu, pa mi je mnogo lakše, kada smo tu zajedno u kući, Bojan, Brumen i ja. Koper je mali grad, do Koje i Doborca takođe dođemo brzo. Stvarno se super slažemo. Još nam samo fali ta jedna velika gostujuća pobeda.

Kako provodiš vreme van terena?

- Pa iskreno, budući da smo svi sami ovde, sve teme su nam okrenute ka rukometu. I kad pijemo kafu, samo se priča o rukometu. Otprilike, i posle rukometa, prvo što ti padne napamet jeste rukomet. Posećujem rukometne sajtove na internetu, malo se ode na handball-world i ostalih stranica, da se vidi šta ima novo. Gledamo utakmice Lige šampiona na TV-u. Stvarno je non-stop sve vezano za rukomet.

Kažu za golmane da su ludi? Jel’ deliš takvo mišljenje? Da se opet vratimo na Hamburg, stalno si bio na kolenima posle odbrana, stalno gestikulrao prema publici.

- U pripremi utakmice za Hamburg, od svog velikog prijatelja Beširevića koji brani za Minden, dobio sam par saveta, šta Nemci ne vole. Pa i to padanje na kolena je bilo deo taktike. Tako da sam posle odbrane zicera, kretao ka igraču kojem sam odbranio šut korak, dva i padao na kolena. To sam maksimalno koristio, a rezultat se video. Ne volim da gubim, pa ni kada se igram sa sinom, jedan sam od retkih očeva koji ne dozvoljava da bude poražen. Kada igram, hoću da pobedim uvek. Tako se ponašam i u Kopru, volim da sam živ na golu. Bolje branim kada sam takav, a i lakše uspostavljam kontakt sa publikom.

Ima li rituala pred utakmicu?

- Ne brijem se na dan utakmice. Imam neku čudno pravilo da pre utakmice, na poluvremenu i posle tajm-auta, ne idem nikada preko terena prema golu, već okolo pored kornera, pa iz gola-uta ulazim u šest metara. Nikada ne prelazim liniju od šest metara.

Glupo je pitati čoveka u 36. godini života, ko mu je bio idol, ali ajde, koga od kolega najviše ceniš?

- Ja sam odrastao u vreme EX-Jugoslavije, kada je reprezentacija palila I žarila evropskim terenima. Zapamtio sam Metaloplastiku, Mirka Bašića, Zlaju Arnautoviča, sa kojima sa dobar prijatelj, pa Ermina Veljića i sve te ljude koje ove mlađe generacije možda i ne znaju. Od sadašnjih golmana, tu je sigurno Arpad Šterbik, koji me fascinira svaki put kada ga gledam. Tu je i Tomas Svenson, protiv koga sam igrao par puta i sa kojim sam dobar prijatelj.

 

Da li je rešenje za rukomet ne EX-Yu prostorima, regionalna, jadranska ili “kako god se zvala” zajednička liga?

- To bi bio pun pogodak. Pre par godina nije uspelo, ali siguran sam da je to dobra stvar, od koje bi svi profitirali. Svi bi dosta dobili, a bilo bi i publike, samim tim i više sponzora. Ljudi u Bosni, a kako vidim, i u Srbiji, zaželeli su se dobrog rukometa.

Šta posle karijere?

- Imam dogovor sa ljudima iz Bosne, da posle karijere krenem sa radom u klubu. Upisao sam i trenersku školu, koja sada stoji zamrznuta, dok se ne vratim kući. Nameravam da ostanem u rukometu i u Sarajevu, gde sam rešio stambeno pitanje. Kao trener ili nešto slično, ali želim da svoje iskustvo prenesem nekim drugim golmanima, igračima…

Kako ti se sviđa Balkan-Handball? Čuli smo da nas čitaju svi u Koperu.

- Ja posećujem sajt od samog početka, još sa onom starom grafikom. U Sarajevu na kompjuteru mi stoji među favoritima. Od kada sam ovde, svaki dan ga posećujemo, čitamo šta se događa. Moram da te pohvalim i na ažurnosti. Danas sam iz Sarajeva saznao da Jovica nije više trener, a odmah sam to pročitao i kod tebe na sajtu. Sve pohvale.

Hvala na vremenu i podršci. Želimo ti da dugo traješ...
<< 12/2007 >>
nedponutosricetpetsub
01
02030405060708
09101112131415
16171819202122
23242526272829
3031


MOJI LINKOVI

IGRACI SKOLE RUKOMETA
GOLMANI:
ZIGA FARIS
SIRCO ENES
MUSA MUHAMED

LIJEVA KRILA:
BURIC MAHIR
TRKLJA ARMIN
ISIRLIJA EMIR

LIJEVI BEKOVI:
SEMIC AMEL
MOSTIC ERVIN

DESNI BEKOVI:
NIKOLA GRUJIC
BERIN HRNJIC

DESNA KRILA:
MATARADIJA ISMAR
SINANAGIC IMRAN
DERVISEVIC NERMIN

PIVOTI:
BALTA ADNAN
SKOPLJAK ISMAR
LISAK EMIN

TRENER:
ZDENKO ANTOVIC
AHIC KENAN

NAJBOLJI IGRAC SKOLE RUKOMETA JE:

MOJI FAVORITI
Powered by Blogger.ba